Ova neobična reč, mecena, označava bogatog i uticajnog čoveka ili određenu grupu ljudi koji novcem podržavaju umetnike i naučnike. Sama reč vodi poreklo od vlastitog imena rimskog plemića koji je izuzetno cenio umetnost – Gaja Mecene. I sam pesnik, Gaj Mecena naročito je pomagao pesnike i književno stvaralaštvo. Umesto reči mecena možeš koristiti i reč pokrovitelj. Dakle, mecena je bilo oduvek, a i danas ta tradicija postoji. Naravno, kako su finansijski podržavali umetnost, pretpostavljaš da su to morali biti vladari i aristokrate, ali često i crkveni poglavari.
Gaj Klinije Mecena
Mecene su bile i čitave vladarske porodice. Njihov uticaj na umetnost tog vremena je nekada bio izuzetan. Već poznaješ dinastiju Mediči iz naše lekcije o renesansi. Znaš da su bili vladari Firence. Podržavali su slikare i pesnike, a bogata biblioteka bila je stvar prestiža. Osim toga, prvi mecena velikog Mikelanđela bio je upravo Mediči – Lorenco Veličanstveni.
Biblioteka Mediči Laurencijana u Firenci
U srednjovekovnoj Srbiji, ako izuzmemo veličanstveno zadužbinarstvo Nemanjića, moramo da pomenemo pokroviteljski rad despota Stefana Lazarevića, sina kneza Lazara. Obrazovan i književno talentovan, ovaj srpski vladar okupljao je oko sebe i pomagao učene, mislene ljude i umetnike. Autor je dela Slovo ljubve i ktitor (osnivač) manastira Manasija.
Manastir Manasija
Dinastije Obrenović i Karađorđević su takođe značajno pomagale kulturu i umetnike u Srbiji. U 19. veku, knez Mihajlo Obrenović gradi dva nacionalna teatra: Narodno pozorište u Beogradu i Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu. Žene iz ovih porodica imaju značajnu ulogu mecena. Izdvajamo kraljicu Nataliju Obrenović koja je pomagala i Višu žensku školu.
Narodno pozorište u Beogradu i Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu
U današnje vreme, porodica Cepter u Srbiji deluje pokroviteljski prema umetnosti. Imaju svoju galeriju u Beogradu sa značajnom umetničkom zbirkom, kao i Madlenijanum – pozorište u Zemunu. Kroz različite konkurse pomažu i finansiraju mlade pesnike i slikare.